ЗНАЧАЈ ЕВРОАЗИЈСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА


Србији и српском народу су евроазијске интеграције од суштинског значаја из непрегледног мноштва разлога, али као темеље основног оквира у којем треба тај значај посматрати могли би да издвојимо два разлога посебно.

Као први, заустављање евроатлантских интеграција, а као други разлог, излазак Србије и српског народа на свој „судбински“ и прави пут и остварење својих универзалних циљева, односно, остварење самих себе.

ПРВИ РАЗЛОГ

Заустављање евроатлантских интеграција из разлога што оне, ма како звучале у теорији бајно, представљају највеће могуће замисливо зло за државу и нацију српског народа. Евроатлантске интеграције су за Србију, грађане Србије и српски народ, смрт у сваком смислу. Зло!

Под један, „евроатлантске интеграције“ као политички производ су резултат политике и политичке иницијативе Сједињених Америчких Држава које представљају највећег непријатеља и џелата српског народа. Израз „евроатлантисти“ је синоним за САД. Ни мање, ни више.

То није субјективно мишљење или субјективна оцена „евроатлантизма“ као неке друштвено-политичке појаве, то је чињеница.

Процес, идеологија и политички програм евроатлантизма је званично установљен на иницијативу САД-а кроз стварање институционално-административног тела које се зове „Северно Атлантски Савет – North Atlantic Council“ у НАТО-у и налази се под званичном јурисдикцијом америчке администрације.

Ово тело је задужено за реализацију „партнерске сарадње земаља Западне Европе и Америке“. Значи, реч је о званичним дефиницијама у документима НАТО-а.

Многи политичари тврде да су земље ЕУ слободне од САД-а и својом вољом су чланице НАТО-а, те да је прича о америчкој владавини над њима претеривање и лаж.

Наравно, свака НАТО база на свету којима искључиво управља САД и само САД, а чланице ЕУ су ту само да опслуже потребе тих војних база новцем и људским месом, ово демантује гласно да гласније бити не може.

Само ретардиран човек или члан ЦИА може тврдити другачије.

А када окарактеришемо САД као највећег непријатеља и џелата српског народа, ту морамо рећи следеће.

САД није никакав „политички опонент“ државе Србије, како често то бива дефинисано слаткоречивом терминологијом тзв. „жутог режима“ и других пропагатора евроатлантизма, већ су САД стрпале стотине хиљада Срба у ковчеге над којима су просуте и још се увек лију милиони суза српских мајки и српске деце.

Због евроатланског – противправног и нељудског – бомбардовања Србије данас у Србији десетине хиљада људи има најтеже здравствене проблеме и имаће их у деценијама које долазе.

САД су били главни непријатељ Срба током деведесетих и убијали су Србе и у Хрватској и у БиХ, наоружавали и муслимане и усташе и шиптаре, па чак и свог љутог непријатеља Ал Каиду и друге муџахединске јединице у рату против Срба.

САД данас слободно вршљају Београдом диктирајући унутрашњу политику – што је у дипломатским односима у свакој нормалној земљи кажњиво законом и недопустиво – и замазујући очи грађанима Србије бедним ситнишем којим теше српску „привреду“ кроз USAID и друге папазјаније, спроводе своје евроатлантске идеје испумпавајући огромне своте новца и капитала из Србије у своје џепове и џепове својих мултинационалних компанија.

САД су инсталирале на територији Србије супротно међународном праву највећу светску базу НАТО-а Бондстил.

САД су само током бомбардовања Србије направиле штету држави Србији од преко 100 милијарди америчких долара.

САД су спровеле и још увек спроводе најстрашнији „медијски геноцид“ над државом Србијом и српским народом.

На крају крајева, САД су отцепиле део територије Србије и створиле нарко-државу Косово.

…итд, итд, итд.

Данас „прогресивни и просветљени“ режим евроатлантиста под вођством Бориса Тадића у Србији назива САД пријатељем Србије и покушава да нас убеди како је Вашингтон ни мање ни више него „стуб“ српске спољне политике, стављајући га у исту раван са Москвом.

Све је то сервирано у призми „мудре“ политике која се не конфронтира великим светским силама. Наравно, таква „мудрост“ је конфронтирана националним интересима Србије, али посебно је конфронтирана људској логици, здравој памети и основним људским и животним вредностима.

Идеја државе, нације, слободе и живота, па и самог Бога, је уништена. Искључена.

Евроатлантисти доносе „сјајно ропство“ и није им јасно зашто се неки од Срба буне када ће сви имати да једу и да пију и то колико год им то кредити у евроатлантским банкама дозвољавају. Па, ево погледајте изобиље, економски и културни процват и благостање Румуније и Бугарске као нових чланица ЕУ, тако ће једног дана бити и у Србији.

Нека цели свет мисли да смо злочинци, да је узрок рата у ексЈу идеја Велике Србије, да је у Сребреници извршен геноцид, да смо заслужили НАТО бомбе, да смо тортурисали невине шиптаре, па зашто би свет мислио да су то све злочини САД-а, то би само успорило европске интеграције Србије. Нека лажи нека цвета, тако је свима боље, ми на тај начин цео свет чинимо бољим местом и лидери смо демократије на Балкану. То је српски нео-патриотизам.

Уосталом, какве везе има што ће Србија постати један од шрафова у америчкој машинерији која пљачка и убија недужне широм света, као и што Србија својим ћутањем и утапањем у „транзиционом“ евроатлантском процесу постаје непријатељ Русије, Кине и себи истинских пријатеља и братских народа и држава и на крају крајева непријатељ саме себе као државе и као народа, па ми смо исувише мали да би утицали на то какви смо ми сами и како ћемо уредити своју малу државицу, пред спавање се редовно теши сваки бедни евроатлантиста.

Зло помажемо, а добром се надамо. У то би се могла свести цела прича евроатлантских интеграција.

Ето, зашто је потребно зауставити – свим расположивим средствима – евроатлантске интеграције у Србији, а то је могуће само кроз евроазијске интеграције – то је једини реалан пут.

Евроазијске интеграције представљају спасоносну алтернативу и нуде добра – а не зла – и дугорочна стратешка решења за Србију и на економском и на културном плану. Као и на духовном и на војном, и у свим другим сферама људског бивстовања.

Сваки грађанин Србије који се данас не буни на сваком ћошку против евроатлантизма не заслужује животни дах и обичан је преварени бедник и убица свога народа, саучесник у разарању своје државе и нације, непријатељ своје деце и својих унука, као и својих предака и самог себе, слуга зла и противник је добру, па и самом Господу Богу пред којим се ничим неће и не може због тога оправдати. СТОП ЕУ.

ДРУГИ РАЗЛОГ

„Европа нема алтернативу“ – мото који је успешно укорењен од стране евроатлантског марионетског режима у Србији, а који показује колико су политички слабе и бедне оне политичке струје у Србији које себе називају опозицијом.

Чему то не постоји алтернатива у Европи?! Шта је то што је Србија добила или треба да добије од Европске Уније па је то толико моћно да томе не постоји алтернатива?!

Ништа. ЕУ је беспотребна мука, шарена лажа и главна препрека економском и културном развоју Србије – то ћемо сад лако доказати и показати, у пар једноставних реченица.

Евроатлантисти који, у недостатку правог, измишљају „нови патриотизам“, на такво питање повикаће „економија“, као да знају уопште шта та реч значи. Да видимо!

Економска сарадња – Русија, Кина, Индија, БРИК и друге земље широм света.

Овде треба, пре свега, напоменути да се земље ЕУ неће одрећи било какве шансе за профитом, поготово не сада када су уплашене светском кризом, те да слободно можемо рачунати на пуну економску сарадњу са чланицама ЕУ на билатералном нивоу. Тј. треба да знамо да нам чланство у ЕУ није од пресудног значаја на том пољу, али ни на једном другом пољу, као и да ће та сарадња са чланицама ЕУ постати само јача и већа ако се Србија окрене себи, односно, својим стратешким партнерима који су горе набројани.

Као што иза политичког деловања, тако и иза економске платформе актуелних српских власти, стоји само празна издаја и илузија. Лаж.

Србија има капацитете и потенцијале, али најважније понуђену шансу кроз званична стратешка партнерства – на првом месту Русије и Кине, да апсолутно и без икаквих политичких уцена, понижавања и испоручивања српских глава успешно сарађује са свим набројаним земљама на здравим партнерским темељима.

Србија има шансу да управо окретањем своје економије ка овим земљама надогради своју сарадњу са земљама Европске Уније кроз креирање геостратешких економских концепата као што су специјални економски односи са Русијом, које Србија није искористила ни 1%, а које Србију чине посебно атрактивном за земље ЕУ због лакшег, исплативијег и бољег приступа тржишту Русије.

Ту је и званично стратешко партнерство са Кином, ништа мање важније од партнерства са Русијом, поготово ако знамо да је Кина и званично друга светска економска сила.

Србија веома лако и брзо може постати својеврсни кинески прозор у Европу, што ваљда овакво потписано стратешко партнерство и подразумева.

Подсећамо да су стратешки партнери Кине поред Србије, једино Русија, САД и Бразил.

Значи, најатрактивнија земља за Кину на континенту Европе је Србија. Није Немачка, ни Француска, ни Италија, ни Енглеска, ни Шведска, ни Данска, ни Шпанија… него ето гледајте чуда – за Кину Србија нема алтернативу.

Само кад би жути режим осим по општепрокламованој боји расе био и у томе сличан Кини. Да не претпоставља Брисел и Вашингтон Србији и Београду. Нажалост, Тадић је политички геније, а то ће платити српски народ!

Не да нема алтернативу, већ је ЕУ главна препрека економском развоју Србије.

Евроатлантисти под вођством Бориса Тадића нису довољно заинтересовани и не стижу своје „евроатлантизмом презаузете“ капацитете да окрену ка Русији и Кини.

Тачније речено, накарадна идеологија евроатлантизма и стављање свих снага Србије у службу реализације предуслова за „виртуелно“ чланство у ЕУ које је на дугом штапу од неколико деценија онемогућава здрав и правилан економски развој Србије.

Под економски и уз економски иде и културни развој, напомињемо. Евроатлантске интеграције уништавају српску привреду и српску државу.

Просто речено – слепило. Евроатлантизам је слепило које се као такво манифестује својим резултатима, не само у економској сфери, већ посебно очигледно у политичкој сфери.

Па цела Србија, цела ЕУ и цео свет је био сведок да је потписивање економског споразума са ЕУ условљено Ратком Младићем. Замислите! Па то није економски споразум, то је ништа друго него класичан политички споразум. Политичка нељудска уцена. То је само једна од ствари која и више него очигледно показује да је ЕУ главна препрека економског развоја Србије.

Најсмешније је што ће често евроатлантисти да тврде како разумеју „нову глобалну економију која је уско повезана са политиком“, те је ето због тога важна опредељеност Србије ка ЕУ. Болесно.

Да је српски Цар Душан жив, он би их побио, а затим обесио да висе као пример „глупости која поприма димензија зла“, а ми би му то врло радо предложили. На њихову срећу Србија данас нема цара који тако много цени добро мрзећи зло и који би тако нешто учинио.

После десет година евроатлантизма у Србији, економски биланс је следећи.

Свака четврта приватизација је апсолутни промашај, а у највише случајева у питању је корупција, док 70% регистрованих предузећа у Србији је блокирано,а иностране банке убирају профит под условима пословања које немају нигде друго на свету. Класична пљачкашка „економија“.

Само ове године на стабилизацију курса динара је потрошено 1.8 милијарди евра. Лудило!

Све то уз чињеницу да годишње кроз Србију прође 88 тона хероина и ко зна колико и чега још другог.

Да ли Вам је потребно више информација да би сте закључили да су идеја ЕУ и процес евроатлантских интеграција главна препрека економском развоју Србије – најочигледнија истина.

Евроазијске интеграције су императив за српски народ и Србију. Одређење Срба као словенског православног народа треба да буде стремљење ка правди и Истини, а то подразумева јединство и сарадњу са свим праведним и слободарским народима у свету.

То подразумева борбу против Зла у сарадњи са свим народима који су на страни добра, а жртве Зла, без обзира на њихову религију, расу или било коју другу врсту припадности. Реалан први корак јесте Русија.

Србија не треба свако педесет година да лута из проклетства у проклетство, из комунизма у евроатлантизам, из лудила у хаос, из ропства у ропство, већ свој политички и национални пут треба да одреди ка својим економским интересима и универзалним циљевима.

То треба да уради на стратешки начин у складу са својим економским и политичким интересима, али најважније је да то уради у складу са својим вековним историјским искуством и слободно можемо рећи у складу са својом судбином, са оним што, хвала Богу, јесмо.

Ко правилно корача, тај је на правом путу.

Само на тај начин Србија може осигурати себи сигуран пут и имати сигурну светлу будућност, јер ка светлости ходи.

Српски народ може бити јак и имати перпективну будућност само у јединству са народима који својим изборима, како у прошлости, тако и у будућности, деле исту судбину са нама.

Једини реалан пут Србије јесте јединство – на првом месту – са Русијом, затим Кином и другим земаљама и понављамо да, као што евроатлантисти тврде да је „природно станиште“ Западног Балкана ЕУ и Европа, ми кажемо да то није тачно и да није могуће и оствариво, а  посебно не у овом историјском тренутку када је Европа оболела од крвавог евроатлантизма и када се ЕУ налази у канџама САД-а, јер је „природно станиште“ ЕУ и Европе простор Евроазије, а не простор САД-а и подсећамо да Србија у геополитичком смислу није Западни Балкан, као и да геополитика и географија, поготово у 21. веку, нису исте ствари.

Наш реалан и исправан пут јесте савезништво са братским народима који нам мисле и чине добро и који се руководе принципима добра, а наша народна обавеза и човечанска слава јесте супростављање Антихристу и борба за Христа Бога, увек била, јесте и биће.

Смрт фашизму!

Advertisements
Овај унос је објављен под Опште. Забележите сталну везу.