САЗЕРЦАЊЕ СРПСКОГ ПОЛИТИЧКОГ СТАВА

„Најпре иштите Царство Небеско и Правду Његову, а све ће вам се друго додати.„(Мт. 6,33)

Проевропске и антиевропске снаге у Србији се разликују у једној ствари која је извориште свих других разлика, а та разлика их уједно чини и српским, односно, антисрпским.

Разлика је Христос, односно, одрицање од Христа и тежња ка Христу.

Проевропске снаге се одричу Христа, постављајући га у својим перцепцијама света као „неделатног“ и „неземаљског“, апстрактног, мртвог  и сувишног Бога, што се можда најјасније, поред политичко-друштвених акција типа Парада поноса, очитава у њиховој дефиницији суштинског српског националног идела – Косовског завета – којом исти поништавају као непостојећи, представљајући га као мит и илузију и који јасно и називају „косовски мит“.

Антиевропске снаге заснивају своју идеолошку слику света управо на том суштинском националном идеалу, где је Косовски завет, односно, тежња ка Христу перципирана као почетак и крај, узрок и последица, алфа и омега сваке политике и политичког деловања, сваког сагледавања своје историје,  народне традиције и народних вредности, где се тежи Христу као Живом Богу и Јединоме Потребном. Где Косовски завет и Косовски бој јесу надреални својом божанском природом попут нетрулежних моштију светитеља, али никако нису мит, баш као и мошти светитеља, па и мошти Светог Цара Лазара, него и надреалне и историјске реалне појаве, свете и божанске – богочовечанске. Српски Нови Завет.

Проевропске снаге желе српски народ остварен као грађане демократског модерног друштва у којем хришћанство има улогу једне од друштвених појава, али и у којем и основни грађански морал не игра никакав значајан фактор.

Антиевропске снаге желе српски народ остварен као Божији народ и друштво у којем хришћанске вредности – слободно називане хришћанским – постоје као основни принцип постојања и принцип смисла постојања српског народа у друштву заснованом, не на модерним, него на вечним вредностима, јер оно што је вечно увек је и модерно, са пуном свешћу да оно што је бивало и звано као модерно, до сада никад није остало вечно, него је управо ишчезавало, што и приличи свим, у суштини плиткоумним, модерним трендовима.

Проевропске снаге се боре за остварење материјалних интереса у којима правда нема вечну, небеску, христоносну димензију, односно, где је борба за правду дозвољена у оквирима прокламоване демократије, па чак и отворено у оквирима зацртаним богупротивним интересима и у хијерархији вредности та правда је подложна таквим интересима и циљевима базираним на интересима свакодневног који се одликују антихришћанским карактером. То није правда Косовског завета, то није сагледавање света кроз принцип „земља или небо“, него „разумно“ остваривање „интереса“ свакодневног живота кроз прихватање дијалога „уцене и понижења“, дијалога недостојног човека, као неопходног и прихватљивог начина остварења тих истих интереса.

Антиевропске снаге се боре за правду на христоносним принципима Косовског завета као принципа свих принципа, формуле свих формула, где правда никако не сме бити подложна материјалним интересима, а где су интереси свакодневног живота дефинисани у оквирима борбе за очување националног идентитета и смисла живота базираног на принципима Косовског завета и на идеалу Христа, одбијајући дијалог „уцене и понижења“ и знајући да бедан пут у беду води, као и да је окретање против Бога најсигурнији пут ка свакој пропасти. Та тежња ка Божијој Правди никако није илузорна маштарија где је хришћанин „фанатично загледан у небо“ губећи додир са реалношћу, већ управо то представља једино истинско и правилно суочавање са проблемима свакодневнице и пут ка решавању основних животних питања. Али, као што Јеванђеље поручује: „Најпре иштите Царство Небеско и Правду Његову, а све ће вам се друго додати.„

Проевропске снаге у интересима виде бога, тачније – виде идола.

Антиевропске снаге у Богу виде интересе.

Проевропски чак ни не значи бити проевропски, него антисрпски – антихришћански, јер предуслов да би сте били проевропски, јесте да будете антихришћански. Ту није реч о нехришћанском, него управо у антихришћанском, што и јесте највећа страхота.

Антиевропски не значи бити на првом месту антиевропски, него српски и хришћански, јер ако сте хришћански, ви сте аутоматски и антиевропски. Још тачније речено, антиевропски значи бити против Европске Уније каквом је знамо данас, а бити српски значи бити истински проевропским, ако узимамо Европу као континент саздан на хришћанским принципима и наслеђу.

Проевропским снагама је идол и смисао живота ЕУ – код њих Бога, у принципу и на делу, нема.

Антиевропским снагама је бог и смисао живота Христос – код њих има и идола, али дефинисаних као болести од којих се треба отргнути и од којих ваља стално бежати, а никако им се клањати, већ константно устајати.

ЕУ као смисао живота не захтева жртву, него диктира линију мањег отпора и „слатку жељу“ за интересима свакодневног, где управо та жеља постаје и главни интерес. То је закон друштвеног напредовања – похлепа, што више похлепе то више напретка, па одатле и главним интересом постаје та похлепа – „слатка жеља“, а све у циљу лажног напретка.

Христос као смисао живота захтева жртву и Жртву Љубави диктира као једино потребно, тражећи човека који чврсто стоји на земљи, управља интересима, али у оквирима и у сврху Христа Бога Живога, позивајући Човека да одбија сваки интерес који је богупротиван и не шурује са злом.

Напредак у ЕУ се мери одрицањем од Христа, напредак у Христу се мери пожртвованом тежњом ка Христу која диктира одрицање од ЕУ због одрицања од Христа које диктира ЕУ.

ЕУ је идол – пролазан, непотребан, уништив, пропадљив, несигуран пут, неправедни судија, болесник без лека на видику, у злу лежи, зло чини и зло из њега извире, идол за којег је човек животиња која само од хлеба и за хлеб живи.

Христос је бог – вечан, једино потребан, неуништив, непропадљив, сигуран пут, праведан и милостив судија, свемогући лекар и сунце васколиког здравља и силе, у добру обитава, добро чини и добро из Њега извире, Бог за којег Човек не живи само од хлеба нити продаје „веру за вечеру“.

ЕУ се представља лажно, као да је Пут, Истина и Живот.

Христос је Пут, Истина и Живот. Амин.+

Advertisements
Овај унос је објављен под Опште. Забележите сталну везу.