ОД ЛИСАБОНА ДО ВЛАДИВОСТОКА

У ауторском тексту за немачки лист Зидојче Цајтунг, Владимир Путин, премијер Руске Федерације, написао је да би у будућности волео да види зону слободне трговине и јединствен економски простор од Лисабона до Владивостока, а први корак на том пољу могао би бити предузет већ на следећем самиту Русије и ЕУ.

Овакве тенденције развоја односа између ЕУ и Русије за многе аналитичаре не представљају изненађење, поготово ако се узму у обзир све чвршћи односи водећих ЕУ чланица са Русијом и њихова све већа окренутост од евроатлантског ка евроазијском геополитичком концепту, где су на првом месту Немачка и Француска, али са друге стране постојање све укорењенијег става западних аналитичара и медија о томе да Русија полако преузима позиције које је САД дуго држала на европском континенту, такође, указује на реалну могућност брзе реализације овакве иницијативе.

Ауторски чланак Владимира Путина „Русија и Европа: од схватања лекција кризе – до новог позива за партнерство“ је уочи његове посете Немачкој објавио часопис „Зидојче цајтунг“, а немачким читаоцима је он представљен под не мање симболичним насловом: „Од Лисабона до Владивостока“, пише српски портал Русија.

Руски премијер је позвао на стварање јединственог европског економског простора: „У будућности се може поставити и питање стварања зоне слободне трговине и још развијенијих облика интеграције. Тада заиста може настати заједничко тржиште континента, чији обим се мери милијардама евра. Јасно је да је пре тога неопходно уклонити преостале препреке за ступање Русије у СТО. Затим следи унификација правних и царинских прописа и техничких стандарда, као и ревизија пројеката за одстрањивање „уских грла“ у европској инфраструктури саобраћајних мрежа“.

Русији и Европи је потребан и заједнички енергетски комплекс. После распада СССР, Русија је изгубила извозна тржишта и суочила се са проблемом транзитних земаља, које користе свој монополски положај за стицање једностране користи, навео је Путин. И нагласио: „То не одговара ни интересима Русије, ни интересима потрошача енергената. Управо због тога многи европски снабдевачи енергентима и европске владе, међу којима и влада Немачке, подржавају руске пројекте за спровођење гасовода испод Балтичког мора („Северни ток„) и испод Црног мора („Јужни ток„). Пошто започне коришћење ових цевовода европски континент ће добити диверзификован и флексибилан систем испоруке гаса“.

За стварање јединственог енергетског комплекса неопходно је развијати мали и средњи бизнис, као и ширити сарадњу у области образовања и високих технологија. Проширење академеске размене између образовних установа је неопходно због развоја технологије у  Европи.

„Партнерство на нашем континенту сада није могуће јер су људски и пословни онтакти ограничени. Главна препрека томе је постојећи визни режим између Русије и ЕУ. Слободом кретања добијају пре свега млади, ученици и студенти. Они добијају могућности за стицање образовања и упознавање јединствених култура различитих земаља. Визе тренутно не представљају проблем крупном бизнису, али у великој мери спутавају мали и средњи бизнис и иновативне компаније. Дефинисање рокова и јасног плана укидања виза ће омогућити ширење сарадње законодавних органа наших земаља, што ће учинити ефикаснијом борбу против илегалне имиграције, трговине наркотицима, организованог криминала и тероризма. Перспектива је за сада сасвим магловита. Законодавни органи немају подстицај да реше техничке проблеме укидања визног режима“, – навео је  Путин.

Један од корака ка интеграцијама, о којима пише премијер Русије, треба да буде учињен у скорије време, већ на самиту Русија – ЕУ, који ће бити одржан почетком децембра у Бриселу. Као што је јуче после разговора са руководством Европске Комисије изјавио први вице-премијер владе РФ Игор Шувалов, стране су отклониле сва питања у вези уласка РФ у Светску трговвинску организацију (СТО), и коначна одлука ће бити донета на предстојећем самиту.

Део текста преузет са портала Русија – (www.rusija.rs)

Advertisements
Овај унос је објављен под Опште. Забележите сталну везу.