ВАЗДУШНО-КОСМИЧКА ОДБРАНА РУСИЈЕ

После најава руског председника и премијера да ће америчка противракетна одбрана (ПРО) бити повод за нову трку у наоружању у наредној деценији, у Москви су почели сасвим отворено да говоре о претњама које стоје пред њиховом земљом и који кораци ће тим поводом бити предузети. Најављени грандиозни план наоружавања руске армије до 2020. године, у износу од скоро 700 милијарди долара, само је део мозаика све јасније склопљеног. Промене, наиме, обухватају и структуру оружаних снага, као и нови концепт одбране заснованог првенствено на превенцији и одбијању глобалних удара и на способности да се исти ефикасно задају. Али посебно забрињава, то што се о овим концептима све мање говори као о хипотетичким, што сведочи да су припреме за глобални рат већ далеко одмакле.

БРЗИ ГЛОБАЛНИ УДАРИ
Сценарио тог сукоба је сада више него очигледан. Он се, бар у почетним фазама, неће водити тенковима, топовима и пешадијом, као што је било у Другом светском рату. На сцену сада ступају хиперсонични пројектили, који лете и ударају брзинама између 6.000 и 10.000 километара на час и имају велики радијус кретања. То је позната америчка стратегија „брзих глобалних удара“, лансираних током председниковања Џорџа Буша Млађег. И многима је, све донедавно, изгледала као чиста апстракција. После серије успешних тестирања Пентагона, међутим, хиперсоничне ракете постале су застрашујућа реалност. Сада је потпуно јасно да ће трка у наоружању у наредним годинама да се одвија понајпре на овом пољу – са једне стране створити што више крилатих ракета које за сат времена прелећу планету и, са друге стране, изградити системе за њихово пресретање и обарање. Јер, у овом тренутку ниједан ПВО систем то није у стању…
Начелник Генералштаба Оружаних снага РФ Николај Макаров изјавио је прошле недеље да ће у наредним месецима Москва поставити основе будуће интегрисане ваздушно-космичке одбране (ВКО), са којом ће заштитити Русију од свих типова ракета. Наравно, ВКО је предвиђен пре свега за одбрану од хиперсоничних пројектила. „Држава мора да има над собом кишобран који би је заштитио од удара балистичких ракета, од ракета средњег домета и од крилатих ракета различитог базирања – ваздушног, морског и копненог – укључујући и оне на крајње малим висинама, у било које време, у било којој ситуацији. У мери развоја борбених техничких средстава, као и извиђачких и средстава обавештавања, ми ћемо повећавати систем ВКО, тако да он до 2020. године функционише у пуном обиму“, изјавио је Макаров.
Многи ће приметити да је ова изјава начелника руског Генералштаба прилично компликована, готово шифрована. Тим пре она заслужује детаљнију анализу.
О опасностима које прете Русији проговорио је Дмитриј Медведев још крајем маја, када је у интервјуу главном уреднику листа „Известија“ рекао да је „нови светски рат могућ“, о чему смо тада писали („Печат“ бр. 116). „Такав сукоб је, нажалост, могућ јер постоје различите земље са различитим интересима. На планети је огромна количина оружја и постоје људи који и даље виде рат као средство за решавање својих политичких проблема“, поручио је тада Медведев и поновио да је европском континенту потребна нова архитектура безбедности.
Да подсетимо, било је то само две недеље после америчког тестирања хиперсоничне крилате ракете средњег домета X-51А „вејврајдер“, која развија брзину пет пута већу од звука, односно око 6.000 километара на час. Објашњење Пентагона било је да ће „вејврајдере“ да користи против терориста, али оно тешко може да држи воду ако се зна да ни највеће војне силе данашњице немају одбрану против ових ракета. Такође, средином фебруара САД је тестирао и ласерско оружје, када је са авиона у покрету погођена балистичка ракета на течно гориво, а септембра прошле године на исти начин погођен је и аутомобил у покрету. Да ли би ико озбиљан поверовао да је такво наоружање створено за обрачун са горштацима у Авганистану?

ПРЕВЛАСТ У ВАЗДУХУ
Са друге стране и Москва је ових дана најавила да почиње са размештањем својих „искандера“ на северозападу земље, без прецизирања тачне локације. Претпоставља се да би то било у околини балтичких држава – Естоније, Летонија и Литваније – као и у Калињинградској области, одакле би се „покривало“ више од пола Пољске. „Искандери“ такође спадају у хиперсонично оружје, али кратког домета, до 500 километара. Због своје велике брзине (око 9.000 километар на час) намењени су разбијању противничких ПВО и ПРО система, као и за друге високопрецизне ударе.
Да је враг однео шалу, потврђује и округли сто о проблемима националне безбедности који је прошле недеље организовала водећа руска информативна агенција „РИА Новости“. И на овом скупу су сви војни експерти дошли до истог закључка – најважнији задатак ваздушно-космичке одбране биће борба против „хиперсоничних пројектила вероватног противника“! Експерт Министарства одбране РФ Игор Коротченко ову потребу образложио је тиме што САД крупним корацима напредује у стварању хиперсоничних ракета нове генерације, у оквиру Бушовог програма „брзих глобалних удара“ (Промпт Глобал Стрике).
Основна одлика новог оружја је његова велика брзина, изузетна прецизност и ефикасност уништавања циљева. Постојећи ПВО системи, попут С-300 на пример, практично су немоћни против ових пројектила, јер лете знатно брже од ракета пресретача. Такође, С-300 има на располагању веома кратко време за реаговање, од тренутка када хиперсонични пројектил уђе у његов домет. Нешто веће шансе имају нови С-400 системи, због својих бржих ракета и већег домета. Међутим, Русија тренутно има само два дивизиона С-400 на бојевом дежурству, а и они за сада користе ракете старије генерације. Једина права одбрана може бити нови систем пете генерације у најави, С-500, као и његова још напреднија модификација коју у експертским круговима називају С-1000, али су то пројекти (далеке) будућности.
Руски стручњаци позивају се на документе консултативне групе НАТО за космичка истраживања (АГАРД), према којима истраживања хиперсоничних пројектила иду паралелно у више праваца: за уништавање утврђених или дубоко укопаних објеката, за уништавања објеката ПВО-ПРО, као и за стварање превласти у ваздуху, односно пресретање балистичких ракета и противничких хиперсоничних пројектила. Списак задатака јасно указује каквог противника САД и НАТО заправо нишане и да ови скупи експерименти имају мало везе са некаквом терористичком претњом. И управо чињеница да Американци своје озбиљне војне припреме маскирају Ираном, Корејом и терористима може бити кључни сигнал за Русију, али и Кину.

ОРУЖЈА БУДУЋНОСТИ
Али, изгледа да су Руси тога и те како свесни. У Москви упозоравају да појава ових ракета у рукама САД-а, своди на минимум предности руског нуклеарног штита. Јер, у случају масовног напада хиперсоничним оружјем по мобилним нуклеарним системима (као што је „топољ-М“ или „јарс“), који чине основу стратешког обуздавања, због брзине ових пројектила Руси напросто неће имати времена да их склоне од удара. Зато Коротченко упозорава: „Претња наоружавања америчке војске хиперсоничним ракетама захтева адекватне узвратне мере Русије у које спада стварање система ВКО и његово опремање информационим, обавештајним и борбеним средствима, укључујући јединствени систем ПВО-ПРО пете генерације“.
Американци не скривају да већ располажу хиперсоничним оружјем. Ту се ради о програму АРРМД („Спремност за најбржи ракетни одговор“), који води ДАРПА, Агенција за напредне одбрамбене истраживачке пројекте. У оквиру овог програма су истраживања хиперсоничних ракета дугог домета са даљинским навођењем, класе ваздух-земља и брод-обала. У мају је тестирана и крилата ракета Минотаур-4, за коју се наводи да је у стању да погоди сваку тачку на планети за мање од сат времена. А поменути „вејврајдери“, са дометом од 1.200 километара и брзином од скоро 10.000 километара на час, биће у редовном наоружању америчке армије већ од 2015. године.
Треба напоменути и то да је најефикаснија одбрана од хиперсоничног оружја – ласер. Међутим, најпре Горбачов, а потом и Јељцин, стопирали су руски програм борбених ласера, док је Вашингтон своја истраживања у овом правцу наставио пуних 25 година. Сада Руси плаћају цену заостајања у области, у којој су некада били испред свих. Остаје им само нада да ће С-500 стићи на време. У супротном, остаће потпуно отворени за ударе хиперсоничним пројектилима. А то може бити превелики изазов за оне који су уложили хиљаде милијарди долара у развој оружја будућности. Јер, како је рекао Медведев – нови глобални рат је могућ.

Извор: магазин Печат

Advertisements
Овај унос је објављен под Опште. Забележите сталну везу.