ЕВРОАЗИЈСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ СЛОБОДЕ, НАПРЕТКА И МИРА

Пише: Вјекослав Церовина

Игор Короченко, члан Председништва јавног савета Министарства одбране РФ и уредник државног (војног) стручног часописа „Национална одбрана“, изјавио је недавно да ће евроазијске интеграције унапредити војну сарадњу земаља евроазијског блока, посебно истичући да ће будуће чланице Евроазијског Савеза бити под окриљем руског космичког навигационо-одбрамбеног система, чиме ће те земље бити потпуно сигурне од било каквих и свих врста напада из ваздуха.

Короченко је ово изјавио на округлом столу „Војни и политички резултати 2011. године“ у Москви у децембру 2011. године.  Организатор целог догађаја је била организација „Московски евроазијски клуб“. Један од суорганизатора је „Гумилев Центер“ – центар евроазијских студија назван по једном од највећих руских философа евроазијанизма, Лева Гумилева.

Он је рекао и да ће све евроазијске чланице добити привилеговане услове за обнављање својих војних ресурса и снага, далеко испод владајућих цена на светском тржишту, истичући да то мора бити војна стратегија Руске Федерације и Евроазијског Савеза, а да ће то за већину тих земаља значити потпуно васкрсење одбрамбених војних снага и право располагања најмодернијим руским технологијама, од оних обичних широко распрострањених до најсложенијих као што су технологије космичког одбрамбеног система.

Таква политичко-војна безбедност је Србији алармантно и насушно потребна. Војна неутралност у свету у којем је војна одбрана достигла креирање космичких система је постала кловновска идеја.

Савремени заговорници идеје неутралности нису грешили у постављању стратегије и дефинисању теорије, али сада морају препознати овакве цивилизацијске напретке и трансформисати своје мишљење. Ствари су се једноставно промениле. Једини моралан одговор на савремени развој војних и ратних технологија јесте потпуно одбацивање идеје и стратегије о војној неутралности.

Војна неутралност је данас потпуно бесмислен и сулуд самоубилачки потез и потпуно недопустива стратегија државе Србије. Нпр. улагање у ваздушне снаге без система космичке одбране данас реално значи слати војску са дрвеним пушкама да пуцају у празно. Смејурија! Недопустиво.

Србија подхитно мора променити стратегију и своју војну неутралност заменити прикључивањем ОДКБ и сарадњом са војскама земаља евроазијског блока са којима испуњава основни предуслов за сарадњу – контиунитет и традицију добрих односа и мира уз исте заједничке геополитичке и националне интересе у садашњем времену.

У односу са НАТО чланицама се једино „миран-стабилан-реалан“ дијалог може постићи из позиције државе која званично припада евроазијском блоку. Левичарске струје у Србији које највише и доста агресивно промовишу „заједничке интересе“ са НАТО су такође у праву, али само донекле. При томе, међу те левичаре не треба сврставати ЛДП, СПО, ЛСВ…и друге, они су потпуни екстреми са лошом репутацијом и невидљива је граница која их одваја од дефиниције да су противуставне политичке секте. Такве организације ће бити забрањене у најбржем року по ревитализацији политичког и правног система Србије. То је неопходно због очувања слободе мишљења и јавног говора на једној и онога што се сматра противуставним политичким деловањем на другој страни. Успостављање демократије уместо хаоса који производи таква и квази-левичарска „демократија“.

Зашто су левичарске струје које подржавају НАТО и ЕУ интеграције и промовишу „заједничке интересе“ са евроатлантским блоком само донекле у праву, а у суштини промовишу потпуни политички промашај и окренуте су против своје државе?! Ради се о томе што заправо није реч о заједничким интересима, него о озбиљним заједничким проблемима, а заједнички интерес је у томе да се ови заједнички проблеми мирно реше и само у тој  мери смеју бити дефинисани као „заједнички интереси“. То је једина могућа и једина званична политика која је реална и потпуно у складу са Уставом Републике Србије.

Код „левичара“ је обрнуто, промовише се заједнички интерес и будућност кроз гурање реалних политичких проблема под тепих. Око 90% укупне „левичарске“ сцене Србије је потпуно пала под утицај евроатлантских струја и такви политички фактори држе марионетске позиције, те им је немогуће да остваре реалан и стабилан дијалог са западом. Смешно је говорити о томе.

Левичари углавном негирају да НАТО има за циљ заташкавање сопствених злочина и избегавање решавања проблема од који је најважнији проблем санирање последица противправног НАТО бомбардовања Србије и других српских земаља, али и извођење пред лице правде НАТО, УН и ЕУ званичника који су учествовали у незаконитим пројектима и вршењу геноцида над Србима.

Оне политичке струје које избегавају да позову западне државе на одговорност намерно затварају очи пред необоривим доказима њихове кривице и свесно подривају уставни поредак Србије, раде против свог народа и против своје државе.

Већина таквих политичких организација су јавно подржана и финансирана од стране различитих фондова западних евроатлантских држава. Таква политичка деловања морају бити забрањена. То је императив и предуслов бољег друштва, државотворне политике, силе закона и прекопотребне прогресивније политичке мисли.

Правац политике којим се тежи ступање у тзв. миран и позитиван дијалог са НАТО и ЕУ мора бити посматран кроз призму да тај „мирни дијалог“ мора да изађе из консталације политике уцена и присиле који данас имамо са Бриселом и Вашингтоном – да би уопште био могућ „миран-стабилан-реалан“ дијалог.

Пут евроатлантских интеграција за Србију је пут конфронтација са Западом, а не пут дијалога и помирења како се то промовише. Дијалог и решавање проблема су могући само уз баланс геополитичке снаге.

Све већи број аналитичара указује на чињеницу да се на Балкану од Другог светског рата скоро ништа није променило. Државе које су под Хитлером неколико година биле марионетске нацистичке државице су током Другог светског рата извршиле страховит геноцид над Србима, највећи у историји Балкана, где је само у кампу Јасеновац хрватских усташа под вођством хрватског нацистичког идеолога Анте Павелића, монструозно ликвидирано преко 700.000 жртава – Срба, више десетина хиљада Јевреја и Рома.

Данас, консталација српских непријатеља је иста – Хрвати, Муслимани и Шиптари (Албанци-Арбанаси) и они се налазе под окриљем НАТО Алијансе.

Трећа страна у последњим сукобима са краја прошлог века у бившој Југославији су били НАТО, УН и ЕУ који су се отворено у свим тим сукобима увек стављали на страну погрешних циљева, идеологија утемељених на идејама из периода Хитлеровог успона и некадашњих Хитлерових савезника.

Подршком идеологијама бивших нациста, западне земље су тако омогућиле наставак реализације нацистичких планова из Другог светског рата и били агресивни у заузимању једностране позиције до те мере да официри НАТО и УН званичници данас јавно и званично признају да су НАТО и УН омогућавали транспорт Ал Каидиних муџахедина у БиХ као подршку јединицама муслиманске војске против Срба, као и да су током бомбардовања бацали строго забрањени уранијум и плутонијум који производи вишевековне последице по здравље и животну околину. Монструзоан геноцид западних сила над Србима.

Креирање прекопотребног баланса у односу са Вашингтоном и Бриселом је императив. То је једино могуће кроз званичну евроазијску позицију Србије.

Пут креирања мирног и позитивног дијалога Србије са НАТО и ЕУ, јесте пут учлањења Србије у Евроазијски Савез. То је предуслов сваког другог напретка и креирања дугорочног и краткорочног циља мира и стабилности.

Овде је посебно важно истаћи да евроазијски простор иза себе има доказано дугу традицију мирних и стваралачких мултиетинчких односа, што је од посебног значаја за Балкан који има вековне мултиетничке сукобе. Мултикултурализам евроазијског простора одговара Балкану на посебно снажан и нови начин, а такво освежење је неопходно за нове перспективе које ће заменити ове постојеће системе које су се показале као промашај и који ће балканске државе покренути у новом стваралачком правцу.

Владимир Путин је недавно у свом ауторском тексту „Русија: Национално питање“, објављеном у листу Независимаја Газета, окарактерисао неуспех мултикултурализма у Европи као највећи узрок економско-друштвене кризе и слома кроз који Европа пролази.

Он је истакао да је једним делом слаб мултикултурализам у време комунизма био узрок пропасти и Совјетског Савеза, те да због тога идеологија евроазијанизма и новог евроазијског савеза мора као темељ имати позитивну историју мултикултурализма и мултиетничког суживота евроазијског простора и евроазијских народа.

Стратегија прикључења Србије у Евроазијски Савез јесте исправна политичка стратегија која одговара историјском тренутку у којем се Србија налази и која даје одговор на питања покретања економско-друштвеног развоја, духовно-моралног препорода српског друштва, достизања врхунске војно-безбедоносне снаге и креирања прекопотребног баланса у тешким и сложеним односима са међународном заједницом.

Advertisements
Овај унос је објављен под Опште. Забележите сталну везу.