ПАНАРИН РАСКРИНКАО МЕКФАУЛА

Недавно је руски академик, бивши КГБ аналитичар и најпризнатији руски експерт за информационо ратовање, др Игор Николајевич Панарин, објавио ранг листу најфинансиранијих проамеричких и прозападних „либералних“ невладиних организација у медијско-информационом рату против Русије.

Он је направио рејтинг листу највећих прималаца „грантова“ од британско-америчких и других страних фондација, односно, листу оних који примају највише новца од евроатлантских невладиних организација и фондација.

Панарин је објавио и посебан текст о човеку који држи убедљиво прво место на тој рејтинг листи. То је популарни руски блогер, Алексеј Навални.

Панарин оцењује да је Интернет изабран као главни канал вођења пропагандног рата против Русије и подсећа да је Навални преко ноћи постао „најпопуларнији руски блогер“ уз снажну медијску помпу коју су дизали медији либералног „горбачовског“ блока, односно, „наранџасте“ струје, како се још назива проамерички невладин сектор – по револуцији „наранџастих“ у Украјини у којој је 2004. године срушена проруска власт.

Панарин је такође објављеним текстом на сајту Рашиа Тудеј указао на Мајкл МекФаула, новог америчког амбасадора у Москви, као специјалисту за организовање „наранџастих“ револуција. У овом тексту је Алексеја Навалнија означио као амерички пројекат, због чега је и МекФаул на социјалној мрежи Твитер реаговао тврдњом да је то лаж.

Панарин је објавио детаљније објашњење и информације о учешћу МекФаула у припремању „наранџасте“ револуције у Украјини 2004. године, као и да је био једно време током деведесетих директор московске канцеларије Националног фонда за развој демократије, водеће америчке институције која финансира различите невладине организације широм света. Панарин наводи да је тако МекФаул био веома добро упознат са примаоцима грантова у Русији. Национални фонд за развој демократије је иначе највећи финансијер Алексеја Навалнија.

МекФаул је био и један од уредника књиге о револуцији о Украјини под називом “Revolution in Orange: The Origins of Ukraine’s Democratic Breakthrough”. Британски лоби у Америци, Медлин Олбрајт и Бил Клинтон, МекФаула шаљу у Русију 2006. године да пронађе особе сличног профила и понашања као Јулија Тимошенко и Виктор Јушченко, пише др Панарин.

Он их је и нашао, тврди Панарин, а то су Алексеј Навални и Маша Гаидар (ћерка Јегора Гаидара, либералног реформатора са почетка 1990-их година). Ово двоје људи су 2006. године иницирали пројекат „Да!“ после чега су редовно финансирани од стране америчке организације Национални фонд за развој демократије – http://www.ned.org .

МекФаул је и дан данас члан управног одбора ове америчке организације, пише Панарин. МекФаул је 2010. године послао Алексеја Навалнија на Јејл Универзитет у оквиру програма Yale World Fellows 2010 са циљем припреме „наранџастог“ удара у Русији. Тако да је Навални пројекат никога другог до Мајкла МекФаула, тврди Панарин.

На реакцију амбасадора МекФаула на Твитеру, Панарин је рекао да је МекФаул спреман да се брзо уподоби и прилагоди новонасталој ситуацији, али да је евидентно да МекФаул има тајни план како да оживи пројекат Навални.

Он је подсетио да је МекФаул одмах по доласку у Москву у јануару одржао низ састанака са организаторима „наранџастих“ протеста против Путина.

Панарин је оценио протест подршке Путину на Поклонои гори, где се на минус двадесет појавило чак четири пута више Путинових присталица него либералних присталица на ранијим анти-путиновским протестима, као први јасан пораз МекФаула.

др Панарин је поручио Кремљу да никако не сме да се опусти, јер ово није крај борбе за очување државности Русије, већ по свему судећи, представља тек њен почетак.

др Игор Николајевич Панарин је најистакнутији руски стручњак за информационо ратовање и успео је да објави низ драгоцених информација о деловању британских и америчких обавештајних служби МИ6 и ЦИА, као и да пружи шири увид у многе историјске периоде попут Другог светског рата, када су ове службе имале посебне мисије са циљем уништења Русије.

Творац је концепта Евроазијске Уније који укључује Београд као четврти главни град Евроазијске Уније. Овај концепт је званично представљен Владимиру Путину 2006. године и предвиђао је стварање Евроазијске Уније 2012. године, што се испоставило одличном стратегијском прогнозом, те је концепт развоја Евроазијске Уније др Панарина опште прихваћен од стране руске интелектуалне елите.

СНП НАШИ су први промовисали концепт др Панарина у Србији, а касније усвојили и као званичну тачку Првог политичког програма евроазијских интеграција Србије.

Пише: Вјекослав Церовина (+Евроазија+Србија+)

Advertisements
Овај унос је објављен под Опште. Забележите сталну везу.