Валоваја: ЕУ је у суштини царство Карла Великог

Татјана Валоваја, министар за основне интеграцијске послове и макроекономију Евроазијске Економске Комисије, у интервјуу за руски лист Известија, на питање да ли евроазијске интеграције представљају oпасност у смислу руских империјалних амбиција, рекла је да нема потребе за страхом од Евроазијског Савеза у том смислу.

„Знате, свака врста интеграција се заснива на већ претходно изграђеном заједништву, то је основа и база за интеграције. Нама, искрено, најближа таква база је Совјетски Савез, али ту смо имали и Руско Царство, Златну Хорду, Велики скифијски савез… Иста ствар је и са Европом. И тамо смо имали у историји царство Карла Великог које је пропало пре пар стотина година и поделило се на три дела. Данас, ако посматрамо Европску Унију кроз ту призму, првих шест чланица ЕУ су у суштини заправо царство Карла Великог. То је то. Зато, мислим да империјална страна евроазијских интеграција никога не треба да плаши.“ – рекла је Валоваја.

Татјана Валоваја је рекла да је током јуна била у Киргистану, те да је тамо имала неколико сусрета и преговора о присједињењу Киргистана евроазијској заједници и Царинској Унији. Она је истакла да је разумљиво да Киргистан као мала држава жели да буде део евроазијског савеза, јер улази на огромно тржиште, али да Киргистан мора још много тога да уради на стандардизацији због реализације првог корака и прве фазе, односно, уласка у Царинску Унију. Валоваја је рекла да је и са Белорусијом урађено доста тога при прикључивању Царинској Унији, иако су са Белорусијом економско-трговински односи већ били доста више развијени и нема контроле граница и слично, али да је било доста посла на усаглашавању царинске управе, санитарних и фитосанитарних мера, те да ће са Киргистаном то бити још доста комплексније.

„Што се тиче Таџикистана, они ће сачекати да виде како ће све протећи са Киргистаном. Они такође имају огроман интерес да буду део Царинске Уније.“ – прокоментарисала је Валоваја питање о прикључењу Таџикистана.

На питање о Украјини која своје неприкључивање Царинској Унији образлаже својом оријентацијом ка Европској Унији, Валоваја је рекла да је најбржи начин за Украјину то да потпише споразум о слободној трговини, али да ствари нису једноставне.

„Имамо ситуацију где је Украјина била иницијатор потписивања оваквог споразума, а онда је Русија ратификовала тај споразум, док то Украјина још увек није учинила.“ – рекла је Валоваја.

„Украјина не показује интересовање тренутно за таквим чином и уласком у Царинску Унију. Кажу да на тај начин остају оријентисани ка Европској Унији и ми поштујемо тај став. Паралелно, ја заиста у уласку у Царинску Унију не видим ништа „анти-европско“. Нама није циљ да стављамо економске границе око Евроазијског Савеза, него управо да јачамо економску сарадњу са Европском Унијом. Оно на шта Украјина мора да рачуна јесте да би Европска Унија по свему судећи могла у годинама које долазе да буде у веома тешкој ситуацији. Ми смо спремни да радимо и на интеграцијама Царинске Уније и Европске Уније, али Европљани морају да препознају такву геополитичку реалност.“ – објашњава Валоваја.

„ЕУ за сада посматра. И ја мислим да ће се све то убрзо издешавати. А уколико ЕУ не буде хтела да прави дубљи савез са Царинском Унијом и Евроазијским Савезом, онда ће бити јачане наше везе са земљама АПЕК-а.“ – рекла је она.

Татјана Валоваја је такође рекла да би до 2015. године Евроазијски Савез требао да буде установљен, као и да очекује да се усвоји једна химна и застава, али да то не значи да ће Евроазијски Савез бити једна држава.

Што се тиче усвајања јединствене валуте, она је рекла да је у односима Русије и Белорусије логично усвајање руске рубље, али да у Евроазијском Савезу то треба да буде резултат интеграција и да мисли да се неће журити с тим одмах по установљењу Евроазијског Савеза 2015. године.

„Када се обим наше трговине увећа до тог нивоа да трошкови нашег пословања буду расли због трансакција у страној валути, онда ће бити прави тренутак за стварање јединствене валуте. Не треба говорити о томе преурањено.“ – каже Валоваја.

„У интеграцијама влада логика економског. А саме интеграције су економска логика 21. века.“ – закључила је Валоваја.

Advertisements
Овај унос је објављен под Опште. Забележите сталну везу.