Леонид Савин: Срби морају за своје интересе више да се конфронтирају Бриселу!

Леонид Савин, један од најистакнутијих руских експерата за област геополитике и главни и одговорни уредник журнала Геополитика.Ру, изашао нам је у сусрет и пристао да у ексклузивном интервјуу за +Евроазија+Србија+ подели своја виђења о питањима процеса евроазијских интеграција, односа Русије и Европе, ситуације у арапском свету, односима Кине, Русије и САД-а, као и позицији Србије на геополитичкој мапи света… и многим другим питањима.

У августу је одржан тродневни евроазијски политички конгрес, први дан је био посвећен Евроазијском омладинском покрету, други дан Међународном Евроазијском Покрету, а трећи дан је била и оснивачка скупштина на којој је основана Партија Евроазија. Све то се дешава скоро годину дана од Путиновог прогласа евроазијске стратегије Руске Федерације. Реците нам који су основни закључци овог конгреса и нешто више о самој стратегији Партије Евроазија?

То је био сусрет евроазијских активиста и симпатизера из Русије и Украјине, а присуствовали су и наши пријатељи из САД и Западне Европе. Пошто су Међународни Евроазијски Покрет и Омладински Евроазијски Покрет легалне организације морамо сваке године имати формалне састанке овог типа, а сад је то све било сједињено из организационих разлога.

Наши лидери су представили све што се дешавало у протеклој години, као и будуће планове и пројекције. Партија Евроазија је постојала и раније, али је затворена због неефикасности, док је сада ситуација промењена и имамо више могућности да спроводимо политичку платформу и на регионалном и на локалном нивоу. Имамо доста веома добрих идеја.

Да, Путин је најавио Евроазијски Савез, али унутар Кремља постоји још пуно либерала и корупције. Стога, наш тренутни циљ је да коригујемо и унутрашњу и спољну руску политику у прави евроазијски контекст.

Реците нам нешто више како видите актуелни процес евроазијских интеграција који је отпочео Владимир Путин. Са једне стране имамо тумачења да овај процес има веома добру динамику и да су значајни резултати постигнути у веома кратком року, док са друге стране имамо мишљење да се ствари развијају и превише споро… Шта Ви мислите?

Највише критика долази од наших опонената који сарађују са неолибералним прозападним политичким струјама и који нису заинтересовани за стварање снажног блока земаља и народа на простору Евроазије. Они хоће да имају сопствену контролу над ресурсима, технологијом и што је веома важно над политичким дискурсом! Парафразираћу популарни слоган – када би свако у земљи ко подржава идеју правде пљунуо на неолибералне секте, оне би биле удављене…

Имамо добре покрете и консолидацију. Организације попут Шангајске организације сарадње, Заједнице независних држава и други слични системи су добра подлога за интеграционе процесе на простору бившег Совјетског Савеза, али и шире. Међутим, постоји низ негативних утицаја на интеграционе процесе – диктирани тероризам и невладине организације финансиране од америчких фактора су озбиљне претње по интеграционе процесе. Ситуацијa је ипак из дана у дан све боља.

Поред земаља бившег Совјетског савеза, шта мислите које земље или континенти би могли бити део евроазијских интеграционих процеса у блиској будућности?

Идеја евроазијанизма нашег лидера Александра Дугина није усмерена искључиво на Евроазијски континент, него на часне и искрене људе широм света који желе да одбаце неолиберални капиталистички поредак западне олигархије, односно, униполарне доминације Вашингтона.

Практично говорећи, после уједињења неколико бивших совјетских република, следећа фаза је уједињење целог евроазијског континента.

Трећа фаза интеграција је успостављање Најновијег Светског Поретка базираног на принципу мултиполарности. То не значи само стварање формалног блока земаља са заједничким границама, него консолидацију на принципу Великог Простора, идеје Карл Шмита, цивилизацијских и религијских темеља уз функционално деловање према Западу који је у идеологији хегемоније „Запад над осталима“, што се да видети тренутно на простору БРИКС земаља.

Шта мислите о актуелним односима ЕУ и Руске Федерације?

Нису једноставни и транспарентни. Са једне стране, ЕУ жели јефтине енергенте и продукцију истих из Русије, док на другој страни се уздржава од инвестиција у Русију и делења технолошких достигнућа и технологије са Русијом. ЕУ замера често Русији ситуацију на пољу људских права, али у европским земљама је ситуација далеко озбиљнија, ако говоримо о људским и етничким правима. Постоји политика двоструких стандарда од стране Европског естаблишмента.

Руси воле европску културу у различитим аспектима: историјско наслеђе, музика, плес, путовања, кухиња…итд. Мислим да је обрнуто и код Европљана што се тиче Русије. Имамо велики потенцијал за сарадњу, али често спољни актери и утицаји спречавају добре намере и зближавање.

Британски политичар Халфорд Макиндер је током Првог светског рата предложио да буде створена тампон зона између Совјетске Русије и Западне Европе (Немачке) и да се стварају марионетске државе на простору држава у Централној Европи. Овај концепт још увек ради против свих нас на континенту Евроазије.

Како видите позицију Кине наспрам Русије и Сједињених Америчких Држава?!

За америчке геополитичаре, Кина је данас важнија од Русије. Роберт Каплан сматра да је Хартленд – Heartland – (Русија) ослабила тренутно. Војна бирократија прави велику буку око раста моћи и војне спремности кинеске морнарице у кинеским водама. Бела кућа покушава да наметне своје играче и утицај у овом региону, који је економски најисплативији обзиром на саобраћај, ресурсе и финансије.

Пре две године, господин Дугин и ја смо се срели са америчким амбасадором у Москви, господином Грином, где је његов предлог био да сарађујемо блискије против Кине. Вашингтонски империјализам још увек користи принцип „завади, па владај!“. Нама је Кина потребна као глобални савезник и партнер који следи идеју мултиполарности. Ми Кини требамо због нафте, гаса и безбедоносних разлога.

Да ли верујете да ће Иран бити нападнут и да ли то стварно може бити окидач за озбиљан сукоб на глобалном нивоу?!

Последње вести из Велике Британије о покушајима САД-а да ангажује Лондон на пољу рата против Ирана показује да су намере Беле Куће у том правцу крајње озбиљне.

Али, пре Ирана, Сирија је мета број један за Запад и њихове савезнике у региону, на првом месту Турске и Катара. Ове земље нису претња, јер су окружене истим америчким савезницима. Делује као припрема за глобални рат против Ирана. Иран има велики геополитички значај – то је потенцијално центар нове моћи, не само у Евроазији, него и у свету.

Техеран може да шири свој утицај у арапском и муслиманском свету. Довољно је погледати географску мапу и схватити да Америка не врши притисак на Иран због нуклеарног оружја него због локације на којој је Иран: географија, ресурси, демографија плус идеологија је једнако темељу за иградњу нове моћне силе.

У својој последњој књизи „Од шерифа до терористе. Есеји о геополитици САД-а.“ пишете доста о сајбер ратовању. Шта мислите да ли Русија има правилну политику по овом питању и да ли су руске власти довољно посвећене овој проблематици?

У овом тренутку, Русија има нормалне могућности за сајбер одбрану. Наши геополитички непријатељи из САД тврде да имамо одличан потенцијал сајбер одбране и да је Русија као таква претња по САД. Мислим да постоје одређене групе које од целе приче праве „алармантну ствар“ са циљем да придобију добар део војног буџета за своје потребе.

Међутим, у будућности се можемо суочити лице у лице са овом врстом сукоба. Одговор је у томе да учинимо први корак пре непријатеља, као што је 1962. године први човек у свемиру био совјетски космонаут.

У Србији, главни проблем је НАТО окупација Косова и Метохије. Шта Ви мислите, да ли Србија може очекивати неке веће промене на геополитичком плану које би могле водити консталацији у којој ће САД и ЕУ одлучити да промене своје ставове везано за проблем Косова. Како видите, као експерт, проблем Косова?

Одлука да се створи Косово је донета у Вашингтону, не у Европи. Када Европа буде више независна, тада ће моћи да ствара и сопствену политику наспрам целе бивше Југославије. Косово је сада центар и синоним за трговину дрогом и људским органима и у том облику не може егзистирати на заједничком европском простору. Ова ситуација мора бити промењена.

Србија мора консолидовати више своје односе са земљама Централне Европе које имају другачије позиције у односу на земље Западне Европе. Ове земље имају наду у Русију. Политика Русије према Србији је сада далеко боља него 1999. године када је Борис Јелцињ следио Запад. Међутим, многе ствари зависе од Срба и Србије. Не смете се плашити блокаде или санкција!

Погледајмо Кубу и њен отпор на 200 километара од светских терориста! Европа има другачију структуру – економску, друштвену и политичку. По мом мишљењу, Србија мора више да се конфронтира Бриселу и да захтева да буде много више тога на столу, него што је то тренутно. А у новој мулти-центричној мрежно-центричној стварности не смемо пропуштати нове прилике да ширимо политичке акције на новим нивоима.

У Србији често говоримо да имамо геополитички потенцијал и позицију да будемо најдужи крак Евроазијског Савеза у Европи. Шта Ви мислите о томе? Да ли и поред чињенице што Србија има статус кандидата за чланство у ЕУ, постоји шанса да постанемо чланица Евроазијског Савеза?

Не само најдужи крак, него и компликованији и комплекснији део једног геополитичког тела. Ми имамо заједничко православно хришћанско наслеђе, заједничке словенске корене и братски осећај заједничке судбине.

Европска Унија није нешто монолитно што ће трајати вековима. Сада пате Грчка, Шпанија и Италија због „европске политике“ у којој банкарски монопол има главну улогу и једног дана ЕУ може бити потпуно дезинтегрисана. Успех Евроазијске Уније може апсорбовати Европску Унију или дезинтегрисане земље чланице.

За крај, Ваша порука свим фановима +Евроазија+Србија+ и српском народу?!

Хвала на прилици да се обратим српском народу и онима који подржавају наше идеје и активности. Сви ми нисмо само пријатељски народи, него део једног организма – Евроазије. Срби и Руси морају да консолидују напоре у борби против хегемоније Запада и успоставе најновији мултиполарни светски поредак.

Корак по корак, на улици, у канцеларијама, на друштвеним мрежама, током нашег пословања, рада, састанака, сви морамо имати на уму наш циљ и ангажовати што је више могуће људи. Морамо ширити нашу мрежу на глобалном нивоу – деловати у срцу Мрачнине кроз нашу дијаспору, ширити наше идеје, било кроз просте слогане било кроз интелектуални рад.

Морамо променити глобални дискурс. Хитност нове политчке теорије је близу и ускоро сви можемо бити сведоци тоталне промене светског система. Усмеравајмо турбуленције у правцу у којем ми то желимо!

Разговор водио: Вјекослав Церовина
+Евроазија+Србија+

Advertisements
Овај унос је објављен под Опште. Забележите сталну везу.